Opće je poznata činjenica da raznorazne životinje imaju raznorazne osjećaje. Kod životinja u količini osjećaja prednjače ribe, sa preko četristotine vrsta osjećaja, onda gujavice i kišne gliste, zatim dudov svilac, onda pekinezeri, pa čudnovati kljunaši. Međutim, malo se zna o tome da i biljke imaju raznorazne osjećaje, od kojih prevladavaju najviše zelenkastost, fotosintetičnost, listopadnost, okorjelost, šumovitost, rascvjetalost i razgranatost. Danas će se mišljenje o tome u svjetskoj mitoligiji i poznavanju prirode i društva iz korijena promijeniti.

Slijedi nastavak...

U domu Mladena i Mande užurbano su tekle pripreme za svinjokolju koja će se održati iduće subote sa početkom u petnaest do četri. Dok je mladen čistio bijeli luk i računao pošto je mljevena slatka paprika, Manda je imala druge planove na umu. Manda prozbori tiho, toliko tiho da se riječ koju je Manda izrekla, mogla nazvati potpuna tišina:

MANDA: džabe se ti tode patiš ko majmun, kad si živa krava!

MLADEN:  jesam, al eto de, šta ćeš.

MANDA: jes ti čuo šta sam ja rekla?!

MLADEN: čuo sam te Mando al nejam kad sad, imam poslo oko svinjokolje.

MANDA: a teletabisa ludog, pa o tome ti ja i govorim, zabranjujem ti svinjokolju Zakonom!

MLADEN: šta radiš?

MANDA: jel ti na guzici sjediš, pa ne čuješ?! Nema više svinjokolje kod mene, ja sa postala biberijanac!

MANDA: ne spominji mi piliće, jesi čuo, neja više ni piletine. Biberijanac je slično što i vegeterijanac, samo što ne jedem ni vegetu jer je ne volim, a biber volim.

MLADEN: pa šta ćemo Mando sa onim svinjama nolikim u svinjcu?

MANDA: pustit ćemo i u prirodu neka slobodno lete kao tice trkačice.

MLADEN: al šta ćemo jest?!

MANDA: snizi ti malo oti ton, jesi čuo, da ti ga ja ne moradnem sniživat! Jest ćemo nješta.

MLADEN:  moždak da živimo na kompiru samo?

MANDA: i o tome sam nješta razmišljala. Nećemo jest ni biljke. I one Mladene imaju osjećaje. Kako bi tebi bilo da si recimo suncokret i dođe krava i popase te? A ti jadni nejaš ni noge, ne moreš ni pobjeć ni ništa.

MLADEN: čekaj, jesam ja tebe dobro razumio. Nećemo jest životinje, nećemo jest biljke, pa šta ćemo ondak jest?

MANDA: e to sam i čekala da me pitaš. Nećemo ni jest.

MLADEN: a pit?

MANDA: kaka pita rekla sam da nećemo jest!

MLADEN: PIT, PIT oćemol unosit kaku tekućinu u organizam?

MANDA: teško. Slušaj vako: znači nećemo jest, nećemo pit, samo ćemo se sunčat. Čula sam da njeđe dal  je u Dojnoj Maloj ili je u Indiji njeki čojek šta već trista godina ništa ni ne jede ni ne pije, samo se sunča i od toga živi.

MLADEN: šta čojek na solarni pogon?

MANDA: ma kaki pogon, čojek ništa ne goni samo se ne mrda i sunča se.

MLADEN: a šta ako ogladnimo?

MANDA: pa nećemo se mi Mladene odma bacit na ti poso, prvo ćemo napravit pokus, da vidimo.. da to prvo naučno ispitamo, pa ćemo onda.

MLADEN: dobro je ja sam već pomislio da ćemo odma se sunčat i ništa ne jest i ne pit.

MANDA: ma jok, šta je s tobom, nismo valda s kruške spali!

MLADEN: baš vala.

MANDA: prvo ćemo napravit pokus na taj način da tebe metnemo u te uvjete brez jela i brez pića, samo sunčanje. A ak priživiš mjesec dana, ja ti se onda pridružujem.

MLADEN: a ak ne priživim?

MANDA: e to je plan B njega ću smislit u odu.

A poruka današnje epizode glasi: s vegetom se bolje jede, nego da se ne jede ništa.

Daniel Dominković